Airbeletrina, 11. november 2025 ― Sa svojim „lancem šumovitih planina“ (doslovni prevod sa turskog), Balkan je smešten između Sredozemnog i Crnog mora te Panonske nizije. I nepokretan je ako ga, naravno, posmatramo iz ptičje perspektive ili sa visokog balkona. Ali kada ga pažljivo pogledamo kroz oči onih koji ga žive i stvaraju, on se otkriva kao mesto stalnog kretanja, pomeranja i neuhvatljivosti. Ponekad ga ima svuda. Ponekad nigde. Ponekad je Balkan samo ime koje drugi pripisuju. Sa Zoranom Predinom (1958), koji u njemu stvara svojim glasom i perom, proveravamo kako ovaj prostor izgleda kada se posmatra sa njegovog balkona, ili ga on sam modelira. (Fotografija: lični arhiv) Balkan je uvek negde drugde. Koliko vam je opipljiv: kako miriše, kakvog je ukusa, koje je boje, kako ga čujete, kako ga osećate …?  „Generacije koje su živele u vreme Jugoslavije doživele su događaje koji su im toliko obeležili život da su ostali sa njima do danas. Mi jednostavno tako funkcionišemo. Upoređujem ga sa vojnim rokom, što je dugo, zamormo iskušenje, puno neprijatnosti, ali posle trideset godina pamtimo samo smešne trenutke. Isto važi i za nostalgiju: loše zaboravljamo, dobro pamtimo i delimo sa drugima. Imali smo sreće što smo bili mladi osamdesetih godina. To vreme nas je drugačije obeležilo nego one koji su bili mladi šezdesetih godina. Živeli smo u izuzetno liberalnom periodu, bar više nego sedamdesetih i kasnije devedesetih godina. Došlo je do zatišja u kome su se dešavale mnoge neočekivane stvari. Zoran Predin: „Imali smo sreće što smo bili mladi osamdesetih godina. To vreme nas je drugačije obeležilo nego one koji su bili mladi šezdesetih godina. Živeli smo u izuzetno liberalnom periodu, bar više nego sedamdesetih i kasnije devedesetih godina.“ Kada se Slovenija otcepila od Jugoslavije i izbegla krvave ratove, kada smo nekako počeli da realizujemo našu viziju ‘druge Švajcarske’, ispostavilo se da smo se otcepili i od Balkana, ali onda smo ga – bar ja – pronašli u se